Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platne kartice". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

1.Predgovor

Platne kartice su postale nezaobilazne u svakodnevnom životu. Zbog toga je važno da se dobro informišete o pogodnostima i troškovima različitih kartica koje vam se nude.

2.Šta su platne kartice

Platne kartice su instrument bezgotovinskog plaćanja roba i usluga (preko POS terminala), a pored toga omogućavaju i podizanje gotovog novca sa bankomata.

Kreditne/debitne kartice kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Mada se kreditne/debitne kartice danas u svetu uveliko koriste za elektronsku trgovinu preko Interneta, namera ovog rada je da razjasni bitne momente u tradicionalnom načinu korišćenja kreditnih/debitnih kartica.

Razlozi za njihovo korišćenje su brojni:

- Ušteda vremena

- Jednostavnost i komfor pri upotrebi

- Sigurnost u slučaju eventualnog gubitka

- Raspoloživost svih sredst va na računu 24 časa dnevno

- Mogućnost uzimanja dodatnih kartica za članove porodice

- Raspolaganje kreditnim limitom kod kreditnih kartica

Međutim, kao i prilikom korišćenja bilo kog drugog bankarskogproizv oda, neophodno je da se kod svoje banke upoznate s uslovima izdavanja i korišćenja platnih kartica, načinom njihove upotrebe i pravilima u vezi s bezbednošću korišćenja kartica.

3.Istorijski razvoj platne kartice

Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920–ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svetskog rata.

Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim objektima, izdavao je Diners' Club, Inc., 1950. godine. U ovom sistemu, kompanija koja posluje kreditnim karticama (Diner's Club) naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno ili godišnje. Firme–kooperanti širom sveta plaćaju proviziju za usluge Diners' Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa računa. Drugu značajniju karticu ovoga tipa lansirala je American Express Company 1958. godine.

Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama početkom 1966. godine, a od 1976–77 godine nosi naziv VISA. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge ) i Barclay's. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnije proširili na sve delove sveta.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com